| Slušaj ovaj naj, šta priča, kazuje... | ||||
|
|
Slušaj ovaj naj, šta priča, kazuje, Na rastanke on se žali, tuguje. "Iz Najistana otkad me ustrgoše, Zbog mog plača, muško, žensko, uzdiše. Tražim srce, rastancima ranjeno; Svoju čežnju da mu kažem opširno. Od svog korijena daleko ko padne, Traži časak, da se vrati, sastane. Ja u svakom društvu jadim, tugujem, I postadoh sudrug dobrom i lošem. Svak po sebi misli, da je on drug moj, A ne traži da zna tajne i bol moj. Moja tajna i plač nisu daleko, Al' tog svjetla nema uho ni oko. Duša nije skrivena pred tijelom, Ali duša, ne da se vidjet' nikom!" Glas naja je vatra, to vjetar nije; Te vatre ko nema, nek' ga nije! Vatra ljubavi je u naj upala, A u piću ta je vatra provrela. Naj je sudrug svakom, ko je bez druga, Tonovima zastore nam on trga. K'o naj, otrov i lijek, ko vidje? Razgovor i čežnju, k'o naj, ko vidje? Naj o putu, punom krvi, govori, O ljubavi Medžnunovoj on zbori. Ova pamet tuđinac za ljubav je! Mušterija jezika nam, uho je! Zbog briga nam dani zalud prođoše, Saputnik sa vatrom oni postaše. Što prolaze dani, nije žaliti! Ti ostani, Bože, Jedini, Čisti! Osim ribe, svak se zasiti vode. Bez hrane, svak sporo svoj dan provede. Ko je sirov, ne zna šta je pečeni. Pa, Ves-selam - ovaj govor prekini!
Mevlana Dželaludin Rumi
Stavi u favorite
Bookmark
Pošalji e-mailom
Pregledano: 2208 Komentari
(0)
Morate biti prijavljeni da biste mogli poslati komentar. Molimo vas da se registrirate ukoliko nemate već otvoren korisnički račun.
|
| Ažurirano ( Srijeda, 25 Februar 2009 23:02 ) |
